미란왕문경彌蘭王問經 3.5

3.5 Santhavavagga 無家品
1. Santhavapañho

1. “Bhante nāgasena, bhāsitampetaṃ bhagavatā –
“‘Santhavato bhayaṃ jātaṃ, niketā jāyate rajo;
Aniketamasanthavaṃ, etaṃ ve munidassanan’ti.

“Puna ca bhagavatā bhaṇitaṃ ‘vihāre kāraye ramme, vāsayettha bahussute’ti. Yadi, bhante nāgasena, tathāgatena bhaṇitaṃ ‘santhavato bhayaṃ jātaṃ, niketā jāyate rajo. Aniketamasanthavaṃ, etaṃ ve munidassanan’ti, tena hi ‘vihāre kāraye ramme, vāsayettha bahussute’ti yaṃ vacanaṃ, taṃ micchā. Yadi tathāgatena bhaṇitaṃ ‘vihāre kāraye ramme, vāsayettha bahussute’ti, tena hi ‘santhavato bhayaṃ jātaṃ, niketā jāyate rajo. Aniketamasanthavaṃ, etaṃ ve munidassanan’ti tampi vacanaṃ micchā. Ayampi ubhato koṭiko pañho tavānuppatto, so tayā nibbāhitabbo”ti.

☸.....................................................................

第五品
第一 無家與造宅舍

「尊者龍軍，世尊亦曾作此說：親密生怖畏，家宅生塵埃；無家無親密，牟尼之遠見。
但又說：應造精美的宅舍，讓多聞者居此。

「尊者龍軍，若如來曾說：『親密生怖畏，家宅生塵埃；無家無親密，牟尼之遠見。』如是，『應造精美的宅舍，讓多聞者居此』一語為虛妄，若如來曾說：『應造精美的宅舍，讓多聞者居此。』如是，『親密生怖畏……，牟尼之遠見』一語為虛妄。此亦為一兩難問題，今向你提出，請解決它。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā ‘santhavato bhayaṃ jātaṃ, niketā jāyate rajo. Aniketamasanthavaṃ, etaṃ ve munidassanan’ti. Bhaṇitañca ‘vihāre kāraye ramme, vāsayettha bahussute’ti. Yaṃ, mahārāja, bhagavatā bhaṇitaṃ ‘santhavato bhayaṃ jātaṃ, niketā jāyate rajo. Aniketamasanthavaṃ, etaṃ ve munidassanan’ti, taṃ sabhāvavacanaṃ asesavacanaṃ nissesavacanaṃ nippariyāyavacanaṃ samaṇānucchavaṃ samaṇasāruppaṃ samaṇappatirūpaṃ samaṇārahaṃ samaṇagocaraṃ samaṇappaṭipadā samaṇappaṭipatti. Yathā, mahārāja, āraññako migo araññe pavane caramāno nirālayo aniketo yathicchakaṃ sayati, evameva kho, mahārāja, bhikkhunā ‘santhavato bhayaṃ jātaṃ, niketā jāyate rajo. Aniketamasanthavaṃ, etaṃ ve munidassanan’ti cintetabbaṃ.

☸.....................................................................

「大王，世尊亦曾作此說：『親密生怖畏，家宅生塵埃；無家無親密，牟尼之遠見。』但亦曾說：『應造精美的宅舍，讓多聞者居此。』大王，如來所說之『親密生怖畏……牟尼之遠見。』此為真實語，無餘語，完滿語，不變語。對於沙門之行境、行道及行為，何者為適當、適宜及適應。大王，譬如原野之鹿漫遊林藪，隨所欲之處而入睡，無家無住所。大王，諸比丘也應如是思惟：『親密生怖畏，家宅生塵埃；無家無親密，牟尼之遠見。』

☸---------------------------------------------------------------------

“Yaṃ pana, mahārāja, bhagavatā bhaṇitaṃ ‘vihāre kāraye ramme, vāsayettha bahussute’ti, taṃ dve atthavase sampassamānena bhagavatā bhaṇitaṃ. Katame dve? Vihāradānaṃ nāma sabbabuddhehi vaṇṇitaṃ anumataṃ thomitaṃ pasatthaṃ, taṃ te vihāradānaṃ datvā jātijarāmaraṇā parimuccissantīti. Ayaṃ tāva paṭhamo ānisaṃso vihāradāne.

☸.....................................................................

「大王，世尊又說：『應造精美的宅舍，讓多聞者居此。』如來之作此說彼考慮兩事。何者為兩事？一佈施精舍為諸佛所稱讚、允許、讚歎、稱許。既佈施精舍，他們將從生老死而得解脫。此為佈施精舍之第一利益。

☸---------------------------------------------------------------------

“Puna caparaṃ vihāre vijjamāne bhikkhuniyo byattasaṅketā bhavissanti, sulabhaṃ dassanaṃ dassanakāmānaṃ, anikete duddassanā bhavissantīti. Ayaṃ dutiyo ānisaṃso vihāradāne. Ime dve atthavase sampassamānena bhagavatā bhaṇitaṃ ‘vihāre kāraye ramme, vāsayettha bahussute’ti, na tattha buddhaputtena ālayo karaṇīyo nikete”ti. “Sādhu, bhante nāgasena, evametaṃ tathā sampaṭicchāmī”ti.

Santhavapañho paṭhamo.

☸.....................................................................

復次，若比丘尼住精舍時，則成她們與耆舊(比丘)相會處，且便於欲會見她們的人。若無住處則會晤實難。此為佈施精舍之第二利益。如來之說此，實因考慮此兩事：『應造精美的宅舍，讓多聞者居此。』但諸佛子並不因此住所而興慾念。」

「尊者龍軍，善哉，其事如是，我接受它。」

☸---------------------------------------------------------------------

2. Udarasaṃyatapañho

2. “Bhante nāgasena, bhāsitampetaṃ bhagavatā –
“‘Uttiṭṭhe nappamajjeyya, udare saṃyato siyā’ti.

“Puna ca bhagavatā bhaṇitaṃ ‘ahaṃ kho panudāyi, appekadā iminā pattena samatittikampi bhuñjāmi, bhiyyopi bhuñjāmī’ti. Yadi, bhante nāgasena, bhagavatā bhaṇitaṃ ‘uttiṭṭhe nappamajjeyya, udare saṃyato siyā’ti, tena hi ‘ahaṃ kho panudāyi, appekadā iminā pattena samatitthikampi bhuñjāmi, bhiyyopi bhuñjāmī’ti yaṃ vacanaṃ, taṃ micchā. Yadi tathāgatena bhaṇitaṃ ‘ahaṃ kho panudāyi, appekadā iminā pattena samatitthikampi bhuñjāmi, bhiyyopi bhuñjāmī’ti, tena hi ‘uttiṭṭhe nappamajjeyya, udare saṃyato siyā’ti tampi vacanaṃ micchā. Ayampi ubhato koṭiko pañho tavānuppatto, so tayā nibbāhitabbo”ti.

☸.....................................................................

第二 飲食自制

「尊者龍軍，世尊亦曾作此說：站立莫放逸，於胃須自制。
「但世尊又說：『優陀夷，我有時食此滿缽，有時食過此滿缽。』

「尊者龍軍，若世尊曾說：『站立莫放逸，於胃須自制。』如是，『優陀夷，我有時食此滿缽，有時食過此滿缽』一語為虛妄；若如來曾說：『優陀夷，我有時食此滿缽，有時食過此滿缽。』如是『站立莫放逸，於胃須自制』一語為虛妄。此亦為一兩難問題，今向你提出，請解決它。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā ‘uttiṭṭhe nappamajjeyya, udare saṃyato siyā’ti, bhaṇitañca ‘ahaṃ kho panudāyi, appekadā iminā pattena samatittikampi bhuñjāmi, bhiyyopi bhuñjāmī’ti. Yaṃ, mahārāja, bhagavatā bhaṇitaṃ ‘uttiṭṭhe nappamajjeyya, udare saṃyato siyā’ti, taṃ sabhāvavacanaṃ asesavacanaṃ nissesavacanaṃ nippariyāyavacanaṃ bhūtavacanaṃ tacchavacanaṃ yāthāvavacanaṃ aviparītavacanaṃ isivacanaṃ munivacanaṃ bhagavantavacanaṃ arahantavacanaṃ paccekabuddhavacanaṃ jinavacanaṃ sabbaññuvacanaṃ tathāgatassa arahato sammāsambuddhassa vacanaṃ.

☸.....................................................................

“Udare asaṃyato, mahārāja, pāṇampi hanati, adinnampi ādiyati, paradārampi gacchati, musāpi bhaṇati, majjampi pivati, mātarampi jīvitā voropeti, pitarampi jīvitā voropeti, arahantampi jīvitā voropeti, saṅghampi bhindati, duṭṭhena cittena tathāgatassa lohitampi uppādeti. Nanu, mahārāja, devadatto udare asaṃyato saṅghaṃ bhinditvā kappaṭṭhiyaṃ kammaṃ āyūhi [āyūhati (ka.)]. Evarūpāni, mahārāja, aññānipi bahuvidhāni kāraṇāni disvā bhagavatā bhaṇitaṃ ‘uttiṭṭhe nappamajjeyya, udare saṃyato siyā’ti.

☸.....................................................................

「大王，世尊亦曾作此說：『站立莫放逸，於胃須自制。』但亦說：『優陀夷，我有時食此滿缽，有時食過此滿缽。』大王，世尊之所說：『站立莫放逸，於胃須自制。』此為自性語，無餘語，完滿語，不變語，真語，實語，決定語，賢人語，牟尼語，婆伽梵語，阿羅漢語，辟支佛語，勝者語，全知者語，如來、應供、正等正覺佛語。大王，於食不自制者殺生，偷盜，邪婬，妄語，飲酒，弒母弒父，殺阿羅漢，破和合僧，以噁心出如來身血。大王，是否提婆達多於食不自制，破和合僧已，忍受一劫業（果）？大王，世尊有鑑於此諸種種理由而說：『站立莫放逸，於胃須自制。』

☸---------------------------------------------------------------------

“Udare saṃyato, mahārāja, catusaccābhisamayaṃ abhisameti, cattāri sāmaññaphalāni sacchikaroti, catūsu paṭisambhidāsu aṭṭhasu samāpattīsu chasu abhiññāsu vasībhāvaṃ pāpuṇāti, kevalañca samaṇadhammaṃ pūreti. Nanu, mahārāja, sukapotako udare saṃyato hutvā yāva tāvatiṃsabhavanaṃ kampetvā sakkaṃ devānamindaṃ upaṭṭhānamupanesi, evarūpāni, mahārāja, aññānipi bahuvidhāni kāraṇāni disvā bhagavatā bhaṇitaṃ ‘uttiṭṭhe nappamajjeyya, udare saṃyato siyā’ti.

☸.....................................................................

「大王，於食自制，自證四諦現觀，證四沙門果，得四無礙解、八成就、六神通之絕頂及圓成全部沙門法。

大王，是否小鸚鵡自制於食後便得三十三天震動及天主帝釋侍候？大王，世尊有鑑於此諸種種理由而說：

☸---------------------------------------------------------------------

“Yaṃ pana, mahārāja, bhagavatā bhaṇitaṃ ‘ahaṃ kho panudāyi appekadā iminā pattena samatittikampi bhuñjāmi, bhiyyopi bhuñjāmī’ti, taṃ katakiccena niṭṭhitakiriyena siddhatthena vusitavosānena nirāvaraṇena sabbaññunā sayambhunā tathāgatena attānaṃ upādāya bhaṇitaṃ.

☸.....................................................................

『站立莫放逸，於胃須自制。』但大王，世尊亦曾說：『優陀夷，我有時食此滿缽，有時食過此滿缽。」

此為那一切應作已作，已達目的，成就圓滿及無礙之全知者、自化之如來就彼自身而說。

☸---------------------------------------------------------------------

“Yathā, mahārāja, vantassa virittassa anuvāsitassa āturassa sappāyakiriyā icchitabbā hoti, evameva kho, mahārāja, sakilesassa adiṭṭhasaccassa udare saṃyamo karaṇīyo hoti. Yathā, mahārāja, maṇiratanassa sappabhāsassa jātimantassa abhijātiparisuddhassa majjananighaṃsanaparisodhanena karaṇīyaṃ na hoti, evameva kho, mahārāja, tathāgatassa buddhavisaye pāramiṃ gatassa kiriyākaraṇesu āvaraṇaṃ na hotī”ti. “Sādhu, bhante nāgasena, evametaṃ tathā sampaṭicchāmī”ti.

Udarasaṃyatapañho dutiyo.

☸.....................................................................

大王，譬如應當給病人以吐瀉灌腸等諸藥劑，大王，對於有漏及未見真諦的人應自制於食亦復如是。

大王，譬如摩尼珠自然天成、閃耀及淨潔，無需揩拭、打磨及令淨潔，

大王，如來已入佛境之波羅蜜，其所作業俱無障礙亦復如是。」

「尊者龍軍，善哉！其事如是，我接受它。」

☸---------------------------------------------------------------------

3. Buddhaappābādhapañho

3. “Bhante nāgasena, bhāsitampetaṃ bhagavatā ‘ahamasmi, bhikkhave, brāhmaṇo yācayogo sadā payatapāṇi antimadehadharo anuttaro bhisakko sallakatto’ti. Puna ca bhaṇitaṃ bhagavatā ‘etadaggaṃ, bhikkhave, mama sāvakānaṃ bhikkhūnaṃ appābādhānaṃ yadidaṃ bākulo’ti. Bhagavato ca sarīre bahukkhattuṃ ābādho uppanno dissati. Yadi, bhante nāgasena, tathāgato anuttaro, tena hi ‘etadaggaṃ…pe… bākulo’ti yaṃ vacanaṃ, taṃ micchā. Yadi thero bākulo appābādhānaṃ aggo, tena hi ‘ahamasmi…pe… sallakatto’ti tampi vacanaṃ micchā. Ayampi ubhato koṭiko pañho tavānuppatto, so tayā nibbāhitabbo”ti.

☸.....................................................................

第三 無上內外科醫師

「尊者龍軍，世尊亦曾作此說：『諸比丘，我是婆羅門，應請求者，常清淨手，持最後身，無上內外科醫師』，但世尊亦說：『諸比丘，於我之比丘弟子中少病患者，即此薄拘羅為第一。』世尊的身體曾數次患病是可見到。尊者龍軍，若如來是無上，如是，『諸比丘於我之比丘弟子中少病患者，即此薄拘羅為第一』一語為虛妄。若長老薄拘羅為少病患者之第一，如是，『諸比丘，我是婆羅門，應請求者，常清淨手，持最持身，無上內外科醫師』一語為虛妄。此亦為一兩難問題，今向你提出，請解決它。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā ‘ahamasmi…pe… sallakatto’ti, bhaṇitañca ‘etadaggaṃ…pe… bākulo’ti, tañca pana bāhirānaṃ āgamānaṃ adhigamānaṃ pariyattīnaṃ attani vijjamānataṃ sandhāya bhāsitaṃ.

☸.....................................................................

「大王，世尊亦曾作此說：『諸比丘，我是婆羅門……無上內外科醫師。』

但彼亦說：『諸比丘，於我之比丘弟子中少病患者，即此薄拘羅為第一。』但此乃就其所知曉之外來傳承而言。

☸---------------------------------------------------------------------

“Santi kho pana, mahārāja, bhagavato sāvakā ṭhānacaṅkamikā, te ṭhānena caṅkamena divārattiṃ vītināmenti, bhagavā pana, mahārāja, ṭhānena caṅkamena nisajjāya sayanena divārattiṃ vītināmeti, ye te, mahārāja, bhikkhū ṭhānacaṅkamikā, te tena aṅgena atirekā.

☸.....................................................................

大王，又如來的弟子中有站立者，經行者，他們或站立或經行度過晝夜，但世尊自己站立、經行或坐臥度過晝夜。

大王，那些站立及經行的比丘，以此特點（比如來）優勝。

☸---------------------------------------------------------------------

“Santi kho pana, mahārāja, bhagavato sāvakā ekāsanikā, te jīvitahetupi dutiyaṃ bhojanaṃ na bhuñjanti, bhagavā pana, mahārāja, dutiyampi yāva tatiyampi bhojanaṃ bhuñjati, ye te, mahārāja, bhikkhū ekāsanikā, te tena aṅgena atirekā, anekavidhāni, mahārāja, tāni kāraṇāni tesaṃ tesaṃ taṃ taṃ sandhāya bhaṇitāni. Bhagavā pana, mahārāja, anuttaro sīlena samādhinā paññāya vimuttiyā vimuttiñāṇadassanena dasahi ca balehi catūhi vesārajjehi aṭṭhārasahi buddhadhammehi chahi asādhāraṇehi ñāṇehi, kevale ca buddhavisaye taṃ sandhāya bhaṇitaṃ ‘ahamasmi…pe… sallakatto’ti.

☸.....................................................................

復次大王，世尊有弟子是一坐食者，即使為生命也不再食。但世尊會有第二食，甚至第三食。大王，彼一坐食之比丘以該特點（比如來）優勝。大王，諸比丘各各以或此或彼種種事例分別被提及（優勝），然世尊則於戒、定、慧，於解脫，於解脫智見，於十力四無畏，於十八不共佛法、六神通而為無上優勝特點。

☸---------------------------------------------------------------------

“Idha, mahārāja, manussesu eko jātimā hoti, eko dhanavā, eko vijjavā, eko sippavā, eko sūro, eko vicakkhaṇo, sabbepete abhibhaviya rājā yeva tesaṃ uttamo hoti, evameva kho, mahārāja, bhagavā sabbasattānaṃ aggo jeṭṭho seṭṭho.

☸.....................................................................

就佛陀之全勝境界而有此說：『諸比丘，我是婆羅門，應請求者，常清淨手，持最後身，無上內外科醫師。』大王，於人群中有的出身高貴，或富裕，或有學問，或善技能，或勇猛，或警惕，但國王較彼一切人均為優勝。大王，於有情中世尊是第一最尊，優勝無上亦復如是。

☸---------------------------------------------------------------------

“Yaṃ pana āyasmā bākulo appābādho ahosi, taṃ abhinīhāravasena, so hi, mahārāja, anomadassissa bhagavato udaravātābādhe uppanne vipassissa ca bhagavato aṭṭhasaṭṭhiyā ca bhikkhusatasahassānaṃ tiṇapupphakaroge uppanne sayaṃ tāpaso samāno nānābhesajjehi taṃ byādhiṃ apanetvā appābādhataṃ patto, bhaṇito ca ‘etadaggaṃ…pe… bākulo’ti.

☸.....................................................................

至於長老薄拘羅之免除病患乃因其（宿世）發願所致。大王，當阿諾瑪·達西世尊患胃痛病時，及毗婆屍世尊與其六萬八千弟子患草花病時，彼為一苦行者，因以各種藥物清除諸病，而得少病，遂說：『諸比丘，於我之比丘弟子中，少病患者即此薄拘羅為第一。』

☸---------------------------------------------------------------------

“Bhagavato, mahārāja, byādhimhi uppajjantepi anuppajjantepi dhutaṅgaṃ ādiyantepi anādiyantepi natthi bhagavatā sadiso koci satto. Bhāsitampetaṃ mahārāja bhagavatā devātidevena saṃyuttanikāyavaralañchake –

☸.....................................................................

但大王，若世尊病或不病，或修頭陀行，或不修頭陀行，實無一人如彼世尊。
「大王，天中天之世尊於曾解釋最勝《相應部經典》而說：

☸---------------------------------------------------------------------

“‘Yāvatā, bhikkhave, sattā apadā vā dvipadā vā catuppadā vā bahuppadā vā rūpino vā arūpino vā saññino vā asaññino vā nevasaññīnāsaññino vā, tathāgato tesaṃ aggamakkhāyati arahaṃ sammāsambuddho’ti. ‘Sādhu, bhante nāgasena, evametaṃ tathā sampaṭicchāmī’”ti.

Buddhaappābādhapañho tatiyo.

☸.....................................................................

『無論何種有情，或無足或二足、或四足、或多足；或有形、或無形；或有想、或無想、或非想、或非非想，於彼有情中如來、應供、正等正覺佛是為第一。』」

「尊者龍軍，善哉！其事如是，我接受它。」

☸---------------------------------------------------------------------

4. Magguppādanapañho

4. “Bhante nāgasena, bhāsitampetaṃ bhagavatā ‘tathāgato bhikkhave, arahaṃ sammāsambuddho anuppannassa maggassa uppādetā’ti. Puna ca bhaṇitaṃ ‘addasaṃ khvāhaṃ, bhikkhave, purāṇaṃ maggaṃ purāṇaṃ añjasaṃ pubbakehi sammāsambuddhehi anuyātan’ti. Yadi, bhante nāgasena, tathāgato anuppannassa maggassa uppādetā, tena hi ‘addasaṃ khvāhaṃ, bhikkhave, purāṇaṃ maggaṃ purāṇaṃ añjasaṃ pubbakehi sammāsambuddhehi anuyātan’ti yaṃ vacanaṃ, taṃ micchā. Yadi tathāgatena bhaṇitaṃ ‘addasaṃ khvāhaṃ, bhikkhave, purāṇaṃ maggaṃ purāṇaṃ añjasaṃ pubbakehi sammāsambuddhehi anuyātan’ti, tena hi ‘tathāgato, bhikkhave, arahaṃ sammāsambuddho anuppannassa maggassa uppādetā’ti tampi vacanaṃ micchā. Ayampi ubhato koṭiko pañho tavānuppatto, so tayā nibbāhitabbo”ti.

☸.....................................................................

第四 如來開發古道

「尊者龍軍，世尊亦曾作此說：『諸比丘，如來、應供、正等正覺佛是道路未開發者令開發。』但彼亦曾說：『諸比丘，我已見古道──過去正等正覺佛所循的筆直古道。』

尊者龍軍，若如來是道路未開發者令開發，如是，『諸比丘，我已見古道──過去正等正覺佛所循的筆直古道』一語為虛妄。若如來曾說：『諸比丘，我已見古道──過去正等正覺佛所循的筆直古道。』如是，『諸比丘，如來、應供、正等正覺佛是道路未開發者令開發』一語是虛妄，此亦為一兩難問題，今向你提出，請解決它。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā ‘tathāgato, bhikkhave, arahaṃ sammāsambuddho anuppannassa maggassa uppādetā’ti. Bhaṇitañca ‘addasaṃ khvāhaṃ, bhikkhave, purāṇaṃ maggaṃ purāṇaṃ añjasaṃ pubbakehi sammāsambuddhehi anuyātan’ti, taṃ dvayampi sabhāvavacanameva, pubbakānaṃ, mahārāja, tathāgatānaṃ antaradhānena asati anusāsake maggo antaradhāyi, taṃ [so taṃ (sī. pī. ka.)] tathāgato maggaṃ luggaṃ paluggaṃ gūḷhaṃ pihitaṃ paṭicchannaṃ asañcaraṇaṃ paññācakkhunā sampassamāno [sammasamāno (sī. pī.)] addasa pubbakehi sammāsambuddhehi anuyātaṃ, taṃkāraṇā āha ‘addasaṃ khvāhaṃ, bhikkhave, purāṇaṃ maggaṃ purāṇaṃ añjasaṃ pubbakehi sammāsambuddhehi anuyātan’ti.

☸.....................................................................

「大王，世尊曾作此說：『諸比丘，如來、應供、正等正覺佛是道路未開發者令開發。』但亦曾說：『諸比丘，我已見古道──過去正等正覺佛曾所遵循的筆直古道。』此二者皆為真實語。大王，當往昔時諸如來既曾凋謝，導師不在，道路淹沒，如來以慧眼觀見彼雖然已遭破壞、崩潰、障礙、阻塞、掩蓋及不行之道路，但它曾為古昔正等正覺佛所遵循，以此理由遂說：『諸比丘，我已見古道──過去正等正覺佛曾所遵循的筆直古道。』

☸---------------------------------------------------------------------

“Pubbakānaṃ, mahārāja, tathāgatānaṃ antaradhānena asati anusāsake luggaṃ paluggaṃ gūḷhaṃ pihitaṃ paṭicchannaṃ asañcaraṇaṃ maggaṃ yaṃ dāni tathāgato sañcaraṇaṃ akāsi, taṃkāraṇā āha ‘tathāgato, bhikkhave, arahaṃ sammāsambuddho anuppannassa maggassa uppādetā’ti.

☸.....................................................................

大王，當往昔時，諸如來既曾凋謝，導師不在，道路淹沒、崩潰、障礙、阻塞、掩蓋。現在如來令其通行。以此理由他說：『諸比丘，如來、應供、正等正覺佛是道路未開發者令開發。』

☸---------------------------------------------------------------------

“Idha, mahārāja, rañño cakkavattissa antaradhānena maṇiratanaṃ girisikhantare nilīyati, aparassa cakkavattissa sammāpaṭipattiyā upagacchati, api nu kho taṃ, mahārāja, maṇiratanaṃ tassa pakatan”ti? “Na hi, bhante, pākatikaṃ yeva taṃ maṇiratanaṃ, tena pana nibbattitan”ti [nibbattanti (sī. pī.)]. “Evameva kho, mahārāja, pākatikaṃ pubbakehi tathāgatehi anuciṇṇaṃ aṭṭhaṅgikaṃ sivaṃ maggaṃ asati anusāsake luggaṃ paluggaṃ gūḷhaṃ pihitaṃ paṭicchannaṃ asañcaraṇaṃ bhagavā paññācakkhunā sampassamāno uppādesi, sañcaraṇaṃ akāsi, taṃkāraṇā āha ‘tathāgato, bhikkhave, arahaṃ sammāsambuddho anuppannassa maggassa uppādetā’ti.

☸.....................................................................

大王，譬如轉輪王之摩尼寶珠失蹤而隱匿在山峰間，它因正行而往詣另一轉輪王。

大王，是否該摩尼寶珠為他所造？」
「尊者，否。摩尼寶珠不但是天然且是為他而出現於世。」

「大王，當那為過去諸如來所遵循的吉祥八分正道既已破壞、崩潰、障礙、阻塞、掩蓋、不行及導師不在，如來以慧眼觀見，使之復現，使之通行，以此理由遂說『諸比丘，如來、應供、正等正覺佛是道路未開發者令開發」亦復如是。

☸---------------------------------------------------------------------

“Yathā vā pana, mahārāja, santaṃ yeva puttaṃ yoniyā janayitvā mātā ‘janikā’ti vuccati, evameva kho, mahārāja, tathāgato santaṃ yeva maggaṃ luggaṃ paluggaṃ gūḷhaṃ pihitaṃ paṭicchannaṃ asañcaraṇaṃ paññācakkhunā sampassamāno uppādesi, sañcaraṇaṃ akāsi, taṃkāraṇā āha ‘tathāgato, bhikkhave, arahaṃ sammāsambuddho anuppannassa maggassa uppādetā’ti.

☸.....................................................................

「大王，又如已生之子從胎中出生，其母被稱為能生者。大王，當如來以慧眼觀見那雖原有而已遭破壞、崩潰、障礙、阻塞、掩蓋、不行的道路時，使之復現，使之通行亦復如是。以此理由故他說：『諸比丘，如來、應供、正等正覺佛是道路未開發者令開發。』

☸---------------------------------------------------------------------

“Yathā vā pana, mahārāja, koci puriso yaṃ kiñci naṭṭhaṃ passati, ‘tena taṃ bhaṇḍaṃ nibbattitan’ti jano voharati, evameva kho, mahārāja, tathāgato santaṃ yeva maggaṃ luggaṃ paluggaṃ gūḷhaṃ pihitaṃ paṭicchannaṃ asañcaraṇaṃ paññācakkhunā sampassamāno uppādesi, sañcaraṇaṃ akāsi, taṃkāraṇā āha ‘tathāgato, bhikkhave, arahaṃ sammāsambuddho anuppannassa maggassa uppādetā’ti.

☸.....................................................................

「大王，又如有人發現那已喪失之物，人們遂說：『此物因他而產生。』大王，當如來以慧眼觀見那雖原有而已遭破壞、崩潰、障礙、阻塞、掩蓋，行不通的道路時，他使之復現，使之通行亦復如是。以此理由他說：『諸比丘，如來、應供、正等正覺佛是道路未開發者令開發。』」

☸---------------------------------------------------------------------

“Yathā vā pana, mahārāja, koci puriso vanaṃ sodhetvā bhūmiṃ nīharati, ‘tassa sā bhūmī’ti jano voharati, na cesā bhūmi tena pavattitā, taṃ bhūmiṃ kāraṇaṃ katvā bhūmisāmiko nāma hoti, evameva kho, mahārāja, tathāgato santaṃ yeva maggaṃ luggaṃ paluggaṃ gūḷhaṃ pihitaṃ paṭicchannaṃ asañcaraṇaṃ paññāya sampassamāno uppādesi, sañcaraṇaṃ akāsi, taṃkāraṇā āha ‘tathāgato, bhikkhave, arahaṃ sammāsambuddho anuppannassa maggassa uppādetā’”ti. “Sādhu, bhante nāgasena, evametaṃ tathā sampaṭicchāmī”ti.

Magguppādanapañho catuttho.

☸.....................................................................

「復次大王，若有人清除林藪，攜去土壤，人們說：『那是他的土壤。』土壤雖非他所造，他卻被稱為土壤的主人，因為他對那土壤有所工作。大王，當如來以慧眼觀見那雖原有而已遭破壞、崩潰、障礙、阻塞、掩蓋，不行的道路時，他使之復現，使之通行亦復如是。以此理由他說：『如來、應供、正等正覺佛是道路未開發者令開發。』」

「尊者龍軍，善哉！其事如是，我接受它。」

☸---------------------------------------------------------------------

5. Buddhaaviheṭhakapañho

5. “Bhante nāgasena, bhāsitampetaṃ bhagavatā ‘pubbe vāhaṃ manussabhūto samāno sattānaṃ aviheṭhakajātiko ahosin’ti. Puna ca bhaṇitaṃ ‘lomasakassapo nāma isi samāno anekasate pāṇe ghātayitvā vājapeyyaṃ mahāyaññaṃ yajī’ti. Yadi, bhante nāgasena, bhagavatā bhaṇitaṃ ‘pubbe vāhaṃ manussabhūto samāno sattānaṃ aviheṭhakajātiko ahosin’ti, tena hi ‘lomasakassapena isinā anekasate pāṇe ghātayitvā vājapeyyaṃ mahāyaññaṃ yajitan’ti yaṃ vacanaṃ, taṃ micchā. Yadi ‘lomasakassapena isinā anekasate pāṇe ghātayitvā vājapeyyaṃ mahāyaññaṃ yajitaṃ’, tena hi ‘pubbe vāhaṃ manussabhūto samāno sattānaṃ aviheṭhakajātiko ahosin’ti tampi vacanaṃ micchā. Ayampi ubhato koṭiko pañho tavānuppatto, so tayā nibbāhitabbo”ti.

☸.....................................................................

第五 多發迦葉

「尊者龍軍。世尊亦曾作此說：『我昔宿世為人，不慣傷害有情。』但他又說：『當其作仙人號多發迦葉時，曾令殺害數百生命以奉獻勝利之飲大祭。』尊者龍軍，若世尊曾說：『我昔宿世為人，不慣傷害有情。』如是，『當其作仙人號多發迦葉時，曾令殺害數百生命以奉獻勝利之飲大祭』一語為虛妄；若當其作仙人號多發迦葉時，曾令殺害數百生命作奉獻勝利之飲大祭。』如是，『我昔宿世為人，不慣傷害有情』一語為虛妄。此亦為一兩難問題，今向你提出，請解決它。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā ‘pubbe vāhaṃ manussabhūto samāno sattānaṃ aviheṭhakajātiko ahosin’ti, ‘lomasakassapena isinā anekasate pāṇe ghātayitvā vājapeyyaṃ mahāyaññaṃ yajitaṃ’, tañca pana rāgavasena visaññinā, no sacetanenā”ti.

☸.....................................................................

「大王，世尊亦曾作此說：『我昔宿世為人，不慣傷害有情。』彼亦於作仙人號多發迦葉時，令人殺害數百生命作奉獻勝利之飲大祭。但彼乃因貪慾而昏迷，非於心意清醒時（所為）。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Aṭṭhime, bhante nāgasena, puggalā pāṇaṃ hananti. Katame aṭṭha? Ratto rāgavasena pāṇaṃ hanati, duṭṭho dosavasena pāṇaṃ hanati, mūḷho mohavasena pāṇaṃ hanati, mānī mānavasena pāṇaṃ hanati, luddho lobhavasena pāṇaṃ hanati, akiñcano jīvikatthāya pāṇaṃ hanati, bālo hassavasena [aññāṇavasena (ka. sī.)] pāṇaṃ hanati, rājā vinayanavasena pāṇaṃ hanati. Ime kho, bhante nāgasena, aṭṭha puggalā pāṇaṃ hananti. Pākatikaṃ yeva, bhante nāgasena, bodhisattena katan”ti. “Na, mahārāja, pākatikaṃ bodhisattena kataṃ, yadi, mahārāja, bodhisatto pakatibhāvena onameyya mahāyaññaṃ yajituṃ, na yimaṃ gāthaṃ bhaṇeyya –

“‘Sasamuddapariyāyaṃ, mahiṃ sāgarakuṇḍalaṃ;
Na icche saha nindāya, evaṃ seyha [sayha (sī. pī.)] vijānahī’ti.

☸.....................................................................

「尊者龍軍，有八種人殺生。何者為八？一貪慾者以貪而殺生；二凶暴者以瞋恚殺生；三蠢人以愚痴而殺生；四貢高者以慢而殺生；五貪婪者因貪而殺生；六貧困者為生計而殺生；七愚人以戲笑而殺生；八國王因禁令而殺生。尊者龍軍，此為八種人殺生。尊者龍軍，菩薩乃依其本性而作此（殺生）。」

「大王，菩薩非依其本性而作此。大王，若菩薩因本性傾向而奉獻大祭，則彼不會宣說此偈：
於此被海所環繞，海洋所包圍的大地，我不欲與譏嫌共處。
──薩雅，你應知此。

☸---------------------------------------------------------------------

“Evaṃvādī, mahārāja, bodhisatto saha dassanena candavatiyā rājakaññāya visaññī ahosi khittacitto ratto visaññibhūto ākulākulo turitaturito tena vikkhittabhantaluḷitacittena mahatimahāpasughātagalaruhirasañcayaṃ vājapeyyaṃ mahāyaññaṃ yaji.

☸.....................................................................

「大王，菩薩雖亦如是說，但當其一見匡達娃蒂王女時即興愛戀，昏迷、神魂顛倒，既昏迷淆亂、心意激盪，其心志即遭困惑、散亂、騷動，遂奉獻勝利之飲大祭；從那被殺畜生之頸項噴出的鮮血實是可怕。

☸---------------------------------------------------------------------

“Yathā, mahārāja, ummattako khittacitto jalitampi jātavedaṃ akkamati, kupitampi āsīvisaṃ gaṇhāti, mattampi hatthiṃ upeti, samuddampi atīradassiṃ pakkhandati, candanikampi oḷigallampi omaddati, kaṇṭakādhānampi abhiruhati, papātepi patati, asucimpi bhakkheti, naggopi rathiyā carati, aññampi bahuvidhaṃ akiriyaṃ karoti. Evameva kho, mahārāja, bodhisatto saha dassanena candavatiyā rājakaññāya visaññī ahosi khittacitto ratto visaññibhūto ākulākulo turitaturito, tena vikkhittabhantaluḷitacittena mahatimahāpasughātagalaruhirasañcayaṃ vājapeyyaṃ mahāyaññaṃ yaji.

☸.....................................................................

大王，譬如狂人心志錯亂將走入熾燃火聚，將捉持忿怒的毒蛇，將走進瘋象，將跳入無邊際之大海，將踐踏村莊進口處的池塘及其污濁附近池沼、爬上有刺的籬牆、跳下崇崖、吞食穢物、夜間裸體遊行，及作種種不適當。大王，當菩薩一見匡達蒂王女時即興愛戀，遂昏迷、神魂顛倒；既昏迷淆亂、心意激盪，其心志即遭困惑、散亂、騷動，遂奉獻勝利之飲大祭；從那被殺畜生之頸項噴出的鮮血實是可怕亦復如是。

☸--------------------------------------------------------------------

“Khittacittena, mahārāja, kataṃ pāpaṃ diṭṭhadhammepi na mahāsāvajjaṃ hoti, samparāye vipākenapi no tathā. Idha, mahārāja, koci ummattako vajjhamāpajjeyya, tassa tumhe kiṃ daṇḍaṃ dhārethā”ti? “Ko, bhante, ummattakassa daṇḍo bhavissati, taṃ mayaṃ pothāpetvā nīharāpema, esova tassa daṇḍo”ti. “Iti kho, mahārāja, ummattakassa aparādhe daṇḍopi na bhavati, tasmā ummattakassa katepi na doso bhavati satekiccho. Evameva kho, mahārāja, lomasakassapo isi saha dassanena candavatiyā rājakaññāya visaññī ahosi khittacitto ratto visaññibhūto visaṭapayāto ākulākulo turitaturito, tena vikkhittabhantaluḷitacittena mahatimahāpasughātagalaruhirasañcayaṃ vājapeyyaṃ mahāyaññaṃ yaji. Yadā ca pana pakaticitto ahosi paṭiladdhassati, tadā punadeva pabbajitvā pañcābhiññāyo nibbattetvā brahmalokūpago ahosī”ti. “Sādhu, bhante nāgasena, evametaṃ tathā sampaṭicchāmī”ti.

Buddhaaviheṭhakapañho pañcamo.

☸.....................................................................

大王，當今之世，神志昏迷之人行惡非獲大過咎，其來世的異熟果也非如此。

大王，若狂人犯殺戮，你將以何刑法處治他？」

「尊者，對狂人能有什麼刑法呢？我們將他鞭笞後而釋放。此即對狂人的懲罰。」

「大王，如是則狂人過咎是無懲罰。因此狂人所作無過咎，彼應可寬恕。大王，昔仙人多發迦葉一見匡達娃蒂王女時即興愛戀，昏迷、神魂顛倒；既昏迷淆亂、心意激盪，其心志即遭困惑、散亂、騷動，遂奉獻勝利之飲大祭；從那被殺畜生之頸項噴出的鮮血實是可怕亦復如是。但當其回覆本性及獲取正念，彼即再出家，證得五神通後遂往生梵天。」

「尊者龍軍，善哉，其事如是，我接受它。」

☸---------------------------------------------------------------------

6. Chaddantajotipālārabbhapañho

6. “Bhante nāgasena, bhāsitampetaṃ bhagavatā chaddanto nāgarājā –
“‘Vadhissametanti parāmasanto, kāsāvamaddakkhi dhajaṃ isīnaṃ;
Dukkhena phuṭṭhassudapādi saññā, arahaddhajo sabbhi avajjharūpo’ti.

“Puna ca bhaṇitaṃ ‘jotipālamāṇavo samāno kassapaṃ bhagavantaṃ arahantaṃ sammāsambuddhaṃ muṇḍakavādena samaṇakavādena asabbhāhi pharusāhi vācāhi akkosi paribhāsī’ti. Yadi, bhante nāgasena, bodhisatto tiracchānagato samāno kāsāvaṃ abhipūjayi, tena hi ‘jotipālena māṇavena kassapo bhagavā arahaṃ sammāsambuddho muṇḍakavādena samaṇakavādena asabbhāhi pharusāhi vācāhi akkuṭṭho paribhāsito’ti yaṃ vacanaṃ, taṃ micchā. Yadi jotipālena māṇavena kassapo bhagavā arahaṃ sammāsambuddho muṇḍakavādena samaṇakavādena asabbhāhi pharusāhi vācāhi akkuṭṭho paribhāsito, tena hi ‘chaddantena nāgarājena kāsāvaṃ pūjitan’ti tampi vacanaṃ micchā. Yadi tiracchānagatena bodhisattena kakkhaḷakharakaṭukavedanaṃ vedayamānena luddakena nivatthaṃ kāsāvaṃ pūjitaṃ, kiṃ manussabhūto samāno paripakkañāṇo paripakkāya bodhiyā kassapaṃ bhagavantaṃ arahantaṃ sammāsambuddhaṃ dasabalaṃ lokanāyakaṃ uditoditaṃ jalitabyāmobhāsaṃ pavaruttamaṃ pavararucirakāsikakāsāvamabhipārutaṃ disvā na pūjayi? Ayampi ubhato koṭiko pañho tavānuppatto, so tayā nibbāhitabboti.

☸.....................................................................

第六 光護童子之傲慢

「尊者龍軍，世尊亦曾作此說：六牙象王說：彼時我想，抓住他，我將殺死他。
既見袈裟，那是仙人的旗幟；雖被痛苦所擾，但作此想，值得此旗幟的人，不被善人瀆冒。

「但世尊又說：『當其作光護婆羅門童子時，他以下賤、粗暴的言辭詈罵迦葉世尊、阿羅漢、正等正覺佛，稱其為小禿頭，小沙門。』尊者龍軍，若菩薩作畜生時尚尊敬袈裟，如是，『當其作光護婆羅門童子時，他以下賤、粗暴的言辭詈罵迦葉世尊、阿羅漢、正等正覺佛，稱其為小禿頭，小沙門』一語為虛妄。若『當其作光護婆羅門童子時，他以下賤、粗暴的言辭詈罵迦葉世尊、阿羅漢、正等正覺佛，稱其為小禿頭，小沙門。』如是，『六牙象王尊敬袈裟』一語為虛妄。若菩薩作畜生時尚忍受尖銳犀利、悽慘的痛楚而尊敬披袈裟的獵人，如何在其作人時，雖有成熟知識，成熟智慧，而見到那具足十力的世界領袖，最高無上、六尺圓光照耀、身披最珍貴最精美之光亮波羅奈細布袈裟的迦葉世尊，阿羅漢，正等正覺佛時，他不曾向其作禮？此亦為一兩難問題，今向你提出，請解決它。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā chaddanto nāgarājā ‘vadhissametanti…pe… avajjharūpo’ti.
「大王，世尊亦曾作此說：六牙象王說：彼時我想，抓住他，我將殺死他。
既見袈裟，那是仙人的旗幟；雖被痛苦所擾，但作此想，值得此旗幟的人，不被善人瀆冒。」

Jotipālena ca māṇavena kassapo bhagavā arahaṃ sammāsambuddho muṇḍakavādena samaṇakavādena asabbhāhi pharusāhi vācāhi akkuṭṭho paribhāsito, tañca pana jātivasena kulavasena.
「及當其作光護婆羅門童子時，他以下賤、粗暴的言辭詈罵迦葉世尊、阿羅漢，正等正覺佛，稱其為小禿頭，小沙門。那是因他的出生，因他的家庭。

Jotipālo, mahārāja, māṇavo assaddhe appasanne kule paccājāto, tassa mātāpitaro bhaginibhātaro dāsidāsaceṭakaparivārakamanussā brahmadevatā brahmagarukā, te ‘brāhmaṇā eva uttamā pavarā’ti avasese pabbajite garahanti jigucchanti, tesaṃ taṃ vacanaṃ sutvā jotipālo māṇavo ghaṭikārena kumbhakārena satthāraṃ dassanāya pakkosito evamāha ‘kiṃ pana tena muṇḍakena samaṇakena diṭṭhenā’ti.

☸.....................................................................

大王，光護婆羅門童子轉生於不信及少淨信之家，其父母、兄弟、姊妹、奴僕、侍從等人皆是梵神、梵天之崇敬者，彼等只以梵天為至高最上。彼等詈罵及嫌厭其他出家人。當聽聞他人所說，當戛提迦羅陶師邀其訪尋導師時，光護童子如此說：『往彼小禿頭、小沙門能有何益？』

☸---------------------------------------------------------------------

“Yathā, mahārāja, amataṃ visamāsajja tittakaṃ hoti, yathā ca sītodakaṃ aggimāsajja uṇhaṃ hoti, evameva kho, mahārāja, jotipālo māṇavo assaddhe appasanne kule paccājāto, so kulavasena andho hutvā [so kulajātivasena andho bhavitvā (syā.)] tathāgataṃ akkosi paribhāsi.

☸.....................................................................

大王，譬如甘露與毒藥接近化作苦味，冷水與火接近變為溫暖。

大王，光護童子轉生於不信及少淨信之家，因其家庭故詈罵及呵責如來亦復如是。

☸---------------------------------------------------------------------

“Yathā, mahārāja, jalitapajjalito mahāaggikkhandho sappabhāso udakamāsajja upahatappabhātejo sītalo kāḷako bhavati paripakkanigguṇḍiphalasadiso, evameva kho, mahārāja, jotipālo māṇavo puññavā saddho ñāṇavipulasappabhāso assaddhe appasanne kule paccājāto, so kulavasena andho hutvā tathāgataṃ akkosi paribhāsi, upagantvā ca buddhaguṇamaññāya ceṭakabhūto viya ahosi, jinasāsane pabbajitvā abhiññā ca samāpattiyo ca nibbattetvā brahmalokūpago ahosī”ti. “Sādhu, bhante nāgasena, evametaṃ tathā sampaṭicchāmī”ti.

Chaddantajotipālārabbhapañho chaṭṭho.

☸.....................................................................

大王，譬如熾燃光亮的大火聚若與水接近，其光焰即遭熄滅，轉冷變黑如同爛熟之尼貢地果。大王，光護童子雖具福德、信仰、廣闊智慧的光輝，但當其轉生於不信及少淨信之家時，因其家庭故變為瞎盲，詈罵及呵責如來亦復如是。彼後既得親近，即知曉佛陀德性，並成為其奴僕一樣。於勝者之教言出家後，彼即得神通、等至，並往生梵天。」

「尊者龍軍，善哉！其事如是，我接受它。」

☸---------------------------------------------------------------------

7. Ghaṭikārapañho

7. “Bhante nāgasena, bhāsitampetaṃ bhagavatā ‘ghaṭikārassa kumbhakārassa āvesanaṃ sabbaṃ temāsaṃ ākāsacchadanaṃ aṭṭhāsi, na devotivassī’ti. Puna ca bhaṇitaṃ ‘kassapassa tathāgatassa [bhagavato arahato sammāsambuddhassa (ma. ni. 2.289)] kuṭi ovassatī’ti. Kissa pana, bhante nāgasena, tathāgatassa evamussannakusalamūlassa [evarūpassa ussannakusalamūlassa (ka.)] kuṭi ovassati, tathāgatassa nāma so ānubhāvo icchitabbo? Yadi, bhante nāgasena, ghaṭikārassa kumbhakārassa āvesanaṃ anovassaṃ ākāsacchadanaṃ ahosi, tena hi ‘tathāgatassa kuṭi ovassatī’ti yaṃ vacanaṃ, taṃ micchā. Yadi tathāgatassa kuṭi ovassati, tena hi ‘ghaṭikārassa kumbhakārassa āvesanaṃ anovassakaṃ ahosi ākāsacchadanan’ti tampi vacanaṃ micchā. Ayampi ubhato koṭiko pañho tavānuppatto, so tayā nibbāhitabbo”ti.

☸.....................................................................

第七 戛提迦羅之屋頂

「尊者龍軍，世尊亦曾作此說：『戛提迦羅陶師之屋，整個（雨季）三月雖以天作蓋，但不曾遭雨。』

但彼亦說：『雨浸濕迦葉如來之茅屋。』

「尊者龍軍，如來的善根如此深厚，如何（他的）茅屋遭雨濕？或應希望如來有威神力？尊者龍軍，若戛提迦羅陶師之屋以天作蓋而不遭雨濕，如是，『如來的茅屋遭雨濕』一語為虛妄。若如來的茅屋遭雨濕，如是，『戛提迦羅陶師之屋以天作蓋未遭雨濕』一語為虛妄。此亦為一兩難問題，今向你提出，請解決它。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā ‘ghaṭikārassa kumbhakārassa āvesanaṃ sabbaṃ temāsaṃ ākāsacchadanaṃ aṭṭhāsi, na devotivassī’ti. Bhaṇitañca ‘kassapassa tathāgatassa kuṭi ovassatī’ti. Ghaṭikāro, mahārāja, kumbhakāro sīlavā kalyāṇadhammo ussannakusalamūlo andhe jiṇṇe mātāpitaro poseti, tassa asammukhā anāpucchāyevassa ghare tiṇaṃ haritvā bhagavato kuṭiṃ chādesuṃ, so tena tiṇaharaṇena akampitaṃ asañcalitaṃ susaṇṭhitaṃ vipulamasamaṃ pītiṃ paṭilabhati, bhiyyo somanassañca atulaṃ uppādesi ‘aho vata me bhagavā lokuttamo suvissattho’ti, tena tassa diṭṭhadhammiko vipāko nibbatto. Na hi, mahārāja, tathāgato tāvatakena vikārena calati.

☸.....................................................................

「大王，世尊亦曾作此說：『戛提迦羅陶師之屋，整個三月以天作蓋，但不曾遭雨。』彼亦說：『迦葉如來的茅屋遭雨濕。』但大王，戛提迦羅陶師持戒，具足善法，善根深厚，奉事其年老的盲眼父母。當其不在家時，人們未經詢問即搬走其屋頂茅草遮蓋世尊的茅屋。由此茅草之搬移，他即得不搖、不動、安定、廣闊、無倫之欣悅並不斷生起無比歡樂，遂說：『誠然，婆伽梵世尊很信任我。』由此他得現法之報出生。大王，於此些許變異，如來未被擾動。

☸---------------------------------------------------------------------

“Yathā, mahārāja, sineru girirājā anekasatasahassavātasampahārenapi na kampati na calati, mahodadhi varappavarasāgaro anekasatanahutamahāgaṅgāsatasahassehipi na pūrati na vikāramāpajjati, evameva kho, mahārāja, tathāgato na tāvatakena vikārena calati.

☸.....................................................................

「大王，譬如須彌山王雖經無數百千風暴襲擊仍不搖不動；又如大海──最勝最優之海洋不被無數百千億兆之大河盈滿，不生些許變異。大王，於此些許變異如來未被擾動亦復如是。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Yaṃ pana, mahārāja, tathāgatassa kuṭi ovassati, taṃ mahato janakāyassa anukampāya. Dveme, mahārāja, atthavase sampassamānā tathāgatā sayaṃ nimmitaṃ paccayaṃ nappaṭisevanti, ‘ayaṃ aggadakkhiṇeyyo satthā’ti bhagavato paccayaṃ datvā devamanussā sabbaduggatito parimuccissantīti, dassetvā vuttiṃ pariyesantīti ‘mā aññe upavadeyyun’ti. Ime dve atthavase sampassamānā tathāgatā sayaṃ nimmitaṃ paccayaṃ nappaṭisevanti. Yadi, mahārāja, sakko vā taṃ kuṭiṃ anovassaṃ kareyya brahmā vā sayaṃ vā, sāvajjaṃ bhaveyya taṃ yeva karaṇaṃ [kāraṇaṃ (sī. pī.)] sadosaṃ saniggahaṃ, ime vibhūtaṃ [vibhūsaṃ (sī. pī.)] katvā lokaṃ sammohenti adhikataṃ karontīti, tasmā taṃ karaṇaṃ vajjanīyaṃ. Na, mahārāja, tathāgatā vatthuṃ yācanti, tāya avatthuyācanāya aparibhāsiyā bhavantī”ti. “Sādhu, bhante nāgasena, evametaṃ tathā sampaṭicchāmī”ti.

Ghaṭikārapañho sattamo.

☸.....................................................................

「復次大王，如來的茅屋被雨濕乃出於悲憫大眾。大王，考慮此二事，諸如來不用自然化成的資具：或人天會說『此為一值得最上禮物的導師。』既供獻禮物，他們將脫離苦趣；或他們會想『莫使他人責怪，說世尊顯現神異以謀求生活。』因考慮此二事，諸如來不用自然化成的資具。大王，若帝釋或梵神或他自己建築了那不遭雨濕的茅屋，則為可譴責，因那是有過咎及可呵責的行動。（或有人說：）作此莊嚴將迷惑混淆世間。如此應避免此行動。大王，諸如來不求於物，因不求於物，他們將不被責怪。」

「尊者龍軍，善哉！其事如是，我接受它。」

☸---------------------------------------------------------------------

8. Brāhmaṇarājavādapañho

8. “Bhante nāgasena, bhāsitampetaṃ tathāgatena ‘ahamasmi, bhikkhave, brāhmaṇo yācayogo’ti. Puna ca bhaṇitaṃ ‘rājāhamasmi selā’ti. Yadi, bhante nāgasena, bhagavatā bhaṇitaṃ ‘ahamasmi, bhikkhave, brāhmaṇo yācayogo’ti, tena hi ‘rājāhamasmi selā’ti yaṃ vacanaṃ, taṃ micchā. Yadi tathāgatena bhaṇitaṃ ‘rājāhamasmi selā’ti, tena hi ‘ahamasmi, bhikkhave, brāhmaṇo yācayogo’ti tampi vacanaṃ micchā. Khattiyo vā hi bhaveyya brāhmaṇo vā, natthi ekāya jātiyā dve vaṇṇā nāma, ayampi ubhato koṭiko pañho tavānuppatto, so tayā nibbāhitabbo”ti.

☸.....................................................................

第八 如來是婆羅門又是王

「尊者龍軍，世尊亦曾作此說：『諸比丘，我是婆羅門，應乞求者，』但彼亦說：『舍拉，我是王。』尊者龍軍，若世尊曾說：『諸比丘，我是婆羅門，應乞求者。』如是，『舍拉，我是王』一語為虛妄。若世尊說：『舍拉，我是王。』，如是『諸比丘，我是婆羅門，應乞求者。』一語為虛妄。因其必是剎帝利或婆羅門，無人能於一時降生而屬兩個階級。此亦為一兩難問題，今向你提出，請解決它。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā ‘ahamasmi, bhikkhave, brāhmaṇo yācayogo’ti, puna ca bhaṇitaṃ ‘rājāhamasmi selā’ti, tattha kāraṇaṃ atthi, yena kāraṇena tathāgato brāhmaṇo ca rājā ca hotī”ti.

☸.....................................................................

「大王，世尊亦曾作此說：『諸比丘，我是婆羅門，應乞求者。』

但彼亦說：『舍拉，我是王。』於此有一理由，以該理由彼為婆羅門亦為王。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Kiṃ pana taṃ, bhante nāgasena, kāraṇaṃ, yena kāraṇena tathāgato brāhmaṇo ca rājā ca hoti”?
「尊者龍軍，如何是此理由？以該道理如來為婆羅門亦為王？」

“Sabbe, mahārāja, pāpakā akusalā dhammā tathāgatassa bāhitā pahīnā apagatā byapagatā ucchinnā khīṇā khayaṃ pattā nibbutā upasantā, tasmā tathāgato ‘brāhmaṇo’ti vuccati.

☸.....................................................................

「大王，一切惡法及不善法皆為如來驅逐、捨棄、排除、毀滅、斷絕、根除、消滅、止息。

以是故，如來稱為婆羅門。婆羅門為超越猶豫狐疑疑惑之道。

☸---------------------------------------------------------------------

“Brāhmaṇo nāma saṃsayamanekaṃsaṃ vimatipathaṃ vītivatto, bhagavāpi, mahārāja, saṃsayamanekaṃsaṃ vimatipathaṃ vītivatto, tena kāraṇena tathāgato ‘brāhmaṇo’ti vuccati.

☸.....................................................................

大王，如來亦超越猶豫狐疑疑惑之道，以是故，如來稱為婆羅門。

☸---------------------------------------------------------------------

“Brāhmaṇo nāma sabbabhavagatiyoninissaṭo malarajagatavippamutto asahāyo, bhagavāpi, mahārāja, sabbabhavagatiyoninissaṭo malarajagatavippamutto asahāyo, tena kāraṇena tathāgato ‘brāhmaṇo’ti vuccati.

☸.....................................................................

婆羅門為已離後有、諸趣及生之種類，已離塵垢且無伴侶。

大王，世尊亦離後有、諸趣及生之種類，已離塵垢且無伴侶。以是故，如來稱為婆羅門。

☸---------------------------------------------------------------------

“Brāhmaṇā nāma aggaseṭṭhavarapavaradibbavihārabahulo, bhagavāpi, mahārāja, aggaseṭṭhavarapavaradibbavihārabahulo, tenāpi kaparaṇena tathāgato “brāhmaṇo”ti vuccati.

☸.....................................................................

婆羅門完滿地住於最高、最優、最勝及卓越的心境。

大王，世尊亦完滿地住於最高、最優、最勝及卓越的心境。以是故，如來稱為婆羅門。

☸---------------------------------------------------------------------

“Brāhmaṇo nāma ajjhayana ajjhāpana dānappaṭiggahaṇa dama saṃyamaniyamapubbamanusiṭṭhi paveṇi vaṃsa dharaṇo, bhagavāpi, mahārāja, ajjhayana ajjhāpana dānappaṭiggahaṇa dama saṃyama niyama pubbajināciṇṇa anusiṭṭhi paveṇi vaṃsa dharaṇo tenāpi kāraṇena tathāgato ‘brāhmaṇo’ti vuccati.

☸.....................................................................

婆羅門住持往昔聖教，古典研究，傳承，接受佈施、調御、攝製、抑制者。

大王，世尊亦住持那為勝者所遵循的往昔聖教，古典研究，傳習，傳承、接受佈施、調御、攝製、抑制者。

以是故，如來稱為婆羅門。

☸---------------------------------------------------------------------

“Brāhmaṇo nāma brahāsukhavihārajjhānajhāyī; bhagavāpi, mahārāja, brahāsukhavihārajjhānajhāyī, tenāpi kāraṇena tathāgato ‘brāhmaṇo’ti vuccati.

☸.....................................................................

婆羅門為修習禪定有極大歡樂住者。大王，世尊亦為修習禪定有極大歡樂住者。以是故，如來稱為婆羅門。

☸---------------------------------------------------------------------

“Brāhmaṇo nāma sabbabhavābhavagatīsu abhijātivattitamanucaritaṃ jānāti, bhagavāpi, mahārāja, sabbabhavābhavagatīsu abhijātivattitamanucaritaṃ jānāti, tenāpi kāraṇena tathāgato ‘brāhmaṇo’ti vuccati.

☸.....................................................................

婆羅門知曉一切轉世轉生諸趣諸類之經過與實現。

大王，世尊也知曉一切轉世轉生諸趣諸類之經過與實現。以是故，如來稱為婆羅門。

☸---------------------------------------------------------------------

“Brāhmaṇoti, mahārāja, bhagavato netaṃ nāmaṃ mātarā kataṃ, na pitarā kataṃ, na bhātarā kataṃ, na bhaginiyā kataṃ, na mittāmaccehi kataṃ, na ñātisālohitehi kataṃ, na samaṇabrāhmaṇehi kataṃ, na devatāhi kataṃ, vimokkhantikametaṃ buddhānaṃ bhagavantānaṃ nāmaṃ bodhiyā yeva mūle mārasenaṃ vidhamitvā atītānāgatapaccuppanne pāpake akusale dhamme bāhetvā saha sabbaññutañāṇassa paṭilābhā paṭiladdhapātubhūtasamuppannamatte sacchikā paññatti yadidaṃ brāhmaṇoti, tena kāraṇena tathāgato vuccati ‘brāhmaṇo’”ti.

☸.....................................................................

大王，世尊之『婆羅門』，非由其父母、兄弟、姊妹、朋友、相識，親戚、族眾、沙門、婆羅門、也非天神所給。此名詞表示最後解脫，此『婆羅門』為彼諸佛世尊於菩提樹下證取全知智，摧伏魔軍，捨棄過去現在未來諸惡及諸不善法的真實名稱，此即顯示何者為其所證、所顯及所成的真實說明。以是故，如來稱為婆羅門。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Kena pana, bhante nāgasena, kāraṇena tathāgato vuccati ‘rājā’”ti?

「但尊者龍軍，為何如來被稱為王？」

“Rājā nāma, mahārāja, yo koci rajjaṃ kāreti lokamanusāsati, bhagavāpi, mahārāja, dasasahassiyā lokadhātuyā dhammena rajjaṃ kāreti, sadevakaṃ lokaṃ samārakaṃ sabrahmakaṃ sassamaṇabrāhmaṇiṃ pajaṃ sadevamanussaṃ anusāsati, tenāpi kāraṇena tathāgato vuccati ‘rājā’ti.

☸.....................................................................

「大王，『王』謂民眾之統治及管理者。

大王，世尊亦以正法統治十千世界，彼教化人天，包括魔鬼、梵天世界、沙門婆羅門。

以是故，如來稱為王。

☸---------------------------------------------------------------------

“Rājā nāma, mahārāja, sabbajanamanusse abhibhavitvā nandayanto ñātisaṅghaṃ, socayanto amittasaṅghaṃ, mahatimahāyasasiriharaṃ thirasāradaṇḍaṃ anūnasatasalākālaṅkataṃ ussāpeti paṇḍaravimalasetacchattaṃ, bhagavāpi, mahārāja, socayanto mārasenaṃ micchāpaṭipannaṃ, nandayanto devamanusse sammāpaṭipanne dasasahassiyā lokadhātuyā mahatimahāyasasiriharaṃ khantithirasāradaṇḍaṃ ñāṇavarasatasalākālaṅkataṃ ussāpeti aggavaravimuttipaṇḍaravimalasetacchattaṃ, tenāpi kāraṇena tathāgato vuccati ‘rājā’ti.

☸.....................................................................

大王，『王』謂超越一切人民，使親戚喜，使怨敵憂，他撐起堅強傘柄，具足一百傘骨的白淨傘──攜來極大名望與光榮。大王，世尊亦令追隨邪行之魔軍憂，令追隨正行之人天喜，於十千世界有極大名望與光榮，高舉其飾以堅強忍辱的傘柄，最勝智慧完整的一百傘骨，最上最勝解脫的無垢白傘。以是故，如來亦稱為王。

☸---------------------------------------------------------------------

“Rājā nāma upagatasampattajanānaṃ bahūnamabhivandanīyo bhavati, bhagavāpi, mahārāja, upagatasampattadevamanussānaṃ bahūnamabhivandanīyo, tenāpi kāraṇena tathāgato vuccati ‘rājā’ti.

☸.....................................................................

「大王，『王』謂一值得民眾尊敬、趨向及親近其前者；大王，世尊亦為值得人天尊敬、趨向及親近其前者。

以是故，如來亦稱為王。

☸---------------------------------------------------------------------

“Rājā nāma yassa kassaci ārādhakassa pasīditvā varitaṃ varaṃ datvā kāmena tappayati, bhagavāpi, mahārāja, yassa kassaci kāyena vācāya manasā ārādhakassa pasīditvā varitaṃ varamanuttaraṃ sabbadukkhaparimuttiṃ datvā asesakāmavarena ca tappayati, tenāpi kāraṇena tathāgato vuccati ‘rājā’ti.

☸.....................................................................

『王』謂既嘉納任何令其喜悅者，即隨其所欲給予賞賜、令其滿足的人。

大王，世尊也是既嘉納任何令其身口意喜悅者，即隨其優勝願欲給予賞賜、令其滿足的人，

即令其無上諸苦解脫而得滿足。以是故，如來亦稱為王。

☸---------------------------------------------------------------------

“Rājā nāma āṇaṃ vītikkamantaṃ vigarahati jhāpeti [jāpeti (sī. pī.)] dhaṃseti, bhagavatopi, mahārāja, sāsanavare āṇaṃ atikkamanto alajjī maṅkubhāvena oññāto hīḷito garahito bhavitvā vajjati jinasāsanavaramhā, tenāpi kāraṇena tathāgato vuccati ‘rājā’ti.

☸.....................................................................

『王』謂對違犯法令者譴責罰款及處死的人。

大王，若無恥之人違犯勝教律令，因其非行他遭輕視、嘲笑、呵責後，世尊也將其從勝者之教擯出。

以是故，如來亦稱為王。

☸---------------------------------------------------------------------

“Rājā nāma pubbakānaṃ dhammikānaṃ rājūnaṃ paveṇimanusiṭṭhiyā dhammādhammamanudīpayitvā dhammena rajjaṃ kārayamāno pihayito piyo patthito bhavati janamanussānaṃ, ciraṃ rājakulavaṃsaṃ ṭhapayati dhammaguṇabalena, bhagavāpi, mahārāja, pubbakānaṃ sayambhūnaṃ paveṇimanusiṭṭhiyā dhammādhammamanudīpayitvā dhammena lokamanusāsamāno pihayito piyo patthito devamanussānaṃ ciraṃ sāsanaṃ pavatteti dhammaguṇabalena, tenāpi kāraṇena tathāgato vuccati ‘rājā’ti. Evamanekavidhaṃ, mahārāja, kāraṇaṃ, yena kāraṇena tathāgato brāhmaṇopi bhaveyya rājāpi bhaveyya, sunipuṇo bhikkhu kappampi no naṃ sampādeyya, kiṃ atibahuṃ bhaṇitena, saṃkhittaṃ sampaṭicchitabban”ti. “Sādhu, bhante nāgasena, evametaṃ tathā sampaṭicchāmī”ti.

Brāhmaṇarājavādapañho aṭṭhamo.

☸.....................................................................

『王』謂依古昔正義，諸王所傳習的訓誥去解釋何者公正或非公正，以正義行統治，於此實行中彼成民眾之所欲、所愛、所熱望。以正義功德之力，王家之朝代將長久留存。大王，世尊亦依古昔之自在者所傳的教訓揭示何者是法或非法。以法教化世間時，他成為人天之所欲、所愛、所熱望。以法功德之力，正教將長久流傳。以是故，如來亦稱為王。

「如是，大王，即為如何如來既是婆羅門又是王的多種理由。

若以善巧比丘，雖歷一劫亦說不盡，如何還需多言？應接受此概要。」

「尊者龍軍，善哉！其事如是，我接受它。」

☸---------------------------------------------------------------------

9. Gāthābhigītabhojanakathāpañho

9. “Bhante nāgasena, bhāsitampetaṃ bhagavatā –
“‘Gāthābhigītaṃ me abhojaneyyaṃ [abhojanīyaṃ (ka.) su. ni. 81 passitabbaṃ], sampassataṃ brāhmaṇa nesa dhammā;
Gāthābhigītaṃ panudanti buddhā, dhamme satī brāhmaṇa vuttiresā’ti.

第九 暗示

「尊者龍軍，世尊亦曾作此說：以諷誦偈語（得到禮品）非我之享受，婆羅門，此非正見者之法。
諸佛拒絕（為此）而諷誦。婆羅門，有法之處，這是實行。

“Puna ca bhagavā parisāya dhammaṃ desento kathento anupubbikathaṃ paṭhamaṃ tāva dānakathaṃ katheti, pacchā sīlakathaṃ, tassa bhagavato sabbalokissarassa bhāsitaṃ sutvā devamanussā abhisaṅkharitvā dānaṃ denti, tassa taṃ uyyojitaṃ dānaṃ sāvakā paribhuñjanti. Yadi, bhante nāgasena, bhagavatā bhaṇitaṃ ‘gāthābhigītaṃ me abhojaneyyan’ti, tena hi ‘bhagavā dānakathaṃ paṭhamaṃ kathetī’ti yaṃ vacanaṃ, taṃ micchā. Yadi dānakathaṃ paṭhamaṃ katheti, tena hi ‘gāthābhigītaṃ me abhojaneyyan’ti tampi vacanaṃ micchā. Kiṃ kāraṇaṃ? Yo so, bhante, dakkhiṇeyyo gihīnaṃ piṇḍapātadānassa vipākaṃ katheti, tassa te dhammakathaṃ sutvā pasannacittā aparāparaṃ dānaṃ denti, ye taṃ dānaṃ paribhuñjanti, sabbe te gāthābhigītaṃ paribhuñjanti. Ayampi ubhato koṭiko pañho nipuṇo gambhīro tapānuppatto, so tayā nibbāhitabbo”ti.

☸.....................................................................

「但當世尊向聽眾宣說教法時，於其次第說中最先講說佈施，次講持戒。當人天既聞聽全世界最尊的世尊的宣講，他們預備供品並作奉獻，其諸弟子遂分享為他而設的供品。尊者龍軍，若世尊曾說：『以諷誦偈語，非我之享受。』如是『世尊最先講說佈施』一語為虛妄。若世尊最先講說佈施，如是，『以諷誦偈語，非我之享受』一語為虛妄。尊者，何以故？凡值得受供品的人向諸居士講說供飯的後果，當他們聆聽他的法語後內心歡喜，遂再三地施予供品。彼諸分享此供品的人，俱為參加諷誦偈語的人。此亦為一兩難問題，微妙、幽深，今向你提出，請解決它。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā ‘gāthābhigītaṃ me abhojaneyyaṃ, sampassataṃ brāhmaṇa nesa dhammo. Gāthābhigītaṃ panudanti buddhā, dhamme satī brāhmaṇa vuttiresā’ti,
「大王，世尊亦曾作此說：以諷誦偈語（得到禮品）非我之享受，婆羅門，此非正見者之法。
諸佛拒絕（為此）而諷誦。
婆羅門，有法之處，這是實行。

katheti ca bhagavā paṭhamaṃ dānakathaṃ, tañca pana kiriyaṃ sabbesaṃ tathāgatānaṃ paṭhamaṃ dānakathāya, tattha cittaṃ abhiramāpetvā pacchā sīle niyojenti. Yathā, mahārāja, manussā taruṇadārakānaṃ paṭhamaṃ tāva kīḷābhaṇḍakāni denti. Seyyathidaṃ, vaṅkakaṃ ghaṭikaṃ ciṅgulakaṃ pattāḷhakaṃ rathakaṃ dhanukaṃ, pacchā te sake sake kamme niyojenti. Evameva kho, mahārāja, tathāgato paṭhamaṃ dānakathāya cittaṃ abhiramāpetvā pacchā sīle niyojeti.

☸.....................................................................

「世尊亦曾先講說佈施，但那是諸如來的習慣；先講佈施使（聽者之）心欣喜，後乃促使其轉向戒律。大王，譬如有人先給兒童以玩具，諸如：小犁頭，小棍戲，小風車，貝葉容器，小車，小弓，後乃促使各人向其工作。大王，如來先講佈施使（聽者之）心欣喜，後乃促使其轉向戒律亦復如是。

☸---------------------------------------------------------------------

“Yathā vā pana, mahārāja, bhisakko nāma āturānaṃ paṭhamaṃ tāva catūhapañcāhaṃ telaṃ pāyeti balakaraṇāya sinehanāya, pacchā vireceti. Evameva kho, mahārāja, tathāgato paṭhamaṃ tāva dānakathāya cittaṃ abhiramāpetvā pacchā sīle niyojeti. Dāyakānaṃ, mahārāja, dānapatīnaṃ cittaṃ mudukaṃ hoti maddavaṃ siniddhaṃ, tena te dānasetusaṅkamena dānanāvāya saṃsārasāgarapāramanugacchanti, tasmā tesaṃ paṭhamaṃ kammabhūmimanusāsati, na ca kenaci [tena (sī. pī.)] viññattimāpajjatī”ti.

☸.....................................................................

大王，又如醫師先令病者飲油四五日，令強壯及柔和，後乃施以瀉劑。大王，如來先講佈施使（聽者之）心歡喜，後乃促使向戒律亦復如是。大王，當佈施者及施主們的心化為柔軟、平滑、柔和，他們以佈施的橋樑及佈施的船航到達生死輪迴大海的彼岸。因此先向彼說修行基地，且不因此而招致暗示。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Bhante nāgasena, ‘viññattin’ti yaṃ vadesi, kati pana tā viññattiyo”ti?
「尊者龍軍，你言及暗示，此暗示有幾種？」

“Dvemā, mahārāja, viññattiyo kāyaviññatti vacīviññatti cāti. Tattha atthi kāyaviññatti sāvajjā, atthi anavajjā. Atthi vacīviññatti sāvajjā, atthi anavajjā.

☸.....................................................................

「大王，暗示有兩種：身暗示與語暗示。於此身暗示可呵責，另一則不可呵責。語暗示可呵責，另一則不可呵責。

☸---------------------------------------------------------------------

“Katamā kāyaviññatti sāvajjā?
何者是身暗示可呵責？

Idhekacco bhikkhu kulāni upagantvā anokāse ṭhito ṭhānaṃ bhañjati, ayaṃ kāyaviññatti sāvajjā. Tāya ca viññāpitaṃ ariyā na paribhuñjanti, so ca puggalo ariyānaṃ samaye oññāto hoti hīḷito khīḷito garahito paribhūto acittīkato, bhinnājīvotveva saṅkhaṃ gacchati.

☸.....................................................................

於此若某比丘往人家（乞食）選立於不應站立之處，此即是身暗示可呵責。

聖弟子們不分享以此暗示所獲之（食物）；

而彼人於此遭聖弟子的輕視、蔑視、譏笑，呵責，輕忽及看不起，且被認為破壞（正命）生活。

☸---------------------------------------------------------------------

“Puna caparaṃ, mahārāja, idhekacco bhikkhu kulāni upagantvā anokāse ṭhito galaṃ paṇāmetvā morapekkhitaṃ pekkhati ‘evaṃ ime passantī’ti, tena ca te passanti. Ayampi kāyaviññatti sāvajjā. Tāya ca viññāpitaṃ ariyā na paribhuñjanti, so ca puggalo ariyānaṃ samaye oññāto hoti hīḷito khīḷito garahito paribhūto acittīkato, bhinnājīvotveva saṅkhaṃ gacchati.

☸.....................................................................

復次大王，於此若某比丘往人家（乞食）立於不應站立之處。伸頸作孔雀顧盼，心想：『如此則他們會看見我。』若因此而人見於彼，此亦為身暗示可呵責。聖弟子們不分享用以此暗示所得的（食物），而彼人於遭聖弟子們的輕蔑、輕視、譏笑，呵責，輕忽及看不起，且被認為破壞（正命）生活。

☸---------------------------------------------------------------------

“Puna caparaṃ, mahārāja, idhekacco bhikkhu hanukāya vā bhamukāya vā aṅguṭṭhena vā viññāpeti, ayampi kāyaviññatti sāvajjā, tāya ca viññāpitaṃ ariyā na paribhuñjanti, so ca puggalo ariyānaṃ samaye oññāto hoti hīḷito khīḷito garahito paribhūto acittīkato, bhinnājīvotveva saṅkhaṃ gacchati.

☸.....................................................................

復次大王，於此若某比丘以顎，或以眉或以指暗示，此亦為身暗示可呵責。聖弟子不分享以此暗示所得的（食物）。而彼人於此遭聖弟子們的輕蔑、輕視、譏笑，呵責，輕忽及看不起，且被認為破壞生活。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Katamā kāyaviññatti anavajjā? Idha bhikkhu kulāni upagantvā sato samāhito sampajāno ṭhānepi aṭṭhānepi yathānusiṭṭhiṃ gantvā ṭhāne tiṭṭhati, dātukāmesu tiṭṭhati, adātukāmesu pakkamati. Ayaṃ kāyaviññatti anavajjā, tāya ca viññāpitaṃ ariyā paribhuñjanti, so ca puggalo ariyānaṃ samaye vaṇṇito hoti thuto pasattho sallekhitācāro, parisuddhājīvotveva saṅkhaṃ gacchati. Bhāsitampetaṃ, mahārāja, bhagavatā devātidevena –

‘Na ve yācanti sappaññā, dhīro ca veditumarahati [ariyā garahanti yācanaṃ (sī. pī.)];
Uddissa ariyā tiṭṭhanti, esā ariyāna yācanā’ti.

☸.....................................................................

「如何是身暗示無呵責？於此若比丘往人家（乞食），誠心、專注、覺知地循律儀赴常處或非常處，站於該處，立於欲佈施者中，離於不欲佈施之人。此是身暗示無呵責。聖弟子分享以此暗示所得的（食物），而彼人於此被聖弟子們稱讚，讚歎，讚美；彼亦被認為修苦行及清淨生活。大王，天中天之世尊亦曾作此說：

有智慧者不乞求；
聖弟子們呵責乞求；
他們靜立而（乞食）；
此即是聖弟子們乞求。

☸---------------------------------------------------------------------

“Katamā vacīviññatti sāvajjā?
「如何是語暗示可呵責？

Idha, mahārāja, bhikkhu vācāya bahuvidhaṃ viññāpeti cīvarapiṇḍapātasenāsanagilānappaccayabhesajjaparikkhāraṃ, ayaṃ vacīviññatti sāvajjā, tāya ca viññāpitaṃ ariyā na paribhuñjanti, so ca puggalo ariyānaṃ samaye oññāto hoti hīḷito khīḷito garahito paribhūto acittīkato, bhinnājīvotveva saṅkhaṃ gacchati.

☸.....................................................................

於此，大王，若比丘語中暗示多種必需品，如衣缽、臥具、疾病所需藥物。此即為語暗示可呵責。

☸---------------------------------------------------------------------

“Puna caparaṃ, mahārāja, idhekacco bhikkhu paresaṃ sāvento evaṃ bhaṇati ‘iminā me attho’ti, tāya ca vācāya paresaṃ sāvitāya tassa lābho uppajjati, ayampi vacīviññatti sāvajjā, tāya ca viññāpitaṃ ariyā na paribhuñjanti, so ca puggalo ariyānaṃ samaye oññāto hoti hīḷito khīḷito garahito paribhūto acittīkato, bhinnājīvotveva saṅkhaṃ gacchati.

☸.....................................................................

聖弟子不分享以此暗示所得的（食物），而彼人於此遭聖弟子們的輕蔑、輕視、譏笑、呵責、輕忽及看不起，且被認為破壞生活。

☸---------------------------------------------------------------------

“Puna caparaṃ, mahārāja, idhekacco bhikkhu vacīvipphārena parisāya sāveti ‘evañca evañca bhikkhūnaṃ dātabban’ti, tañca te vacanaṃ sutvā parikittitaṃ abhiharanti, ayampi vacīviññatti sāvajjā, tāya ca viññāpitaṃ ariyā na paribhuñjanti, so ca puggalo ariyānaṃ samaye oññāto hoti hīḷito khīḷito garahito paribhūto acittīkato, bhinnājīvotveva saṅkhaṃ gacchati.

☸.....................................................................

復次大王，今有某比丘令他人聽聞而作如是說：『我需此。』若因他所說及令他人聞聽該語而成就所得，此亦為語暗示可呵責。聖弟子不分享以此暗示所得的（食物），而彼人於此遭聖弟子們的輕蔑、輕視、譏笑、呵責、輕忽及看不起，且被認為破壞生活。

☸---------------------------------------------------------------------

“Nanu, mahārāja, theropi sāriputto atthaṅgate sūriye rattibhāge gilāno samāno therena mahāmoggallānena bhesajjaṃ pucchīyamāno vācaṃ bhindi, tassa tena vacībhedena bhesajjaṃ uppajji. Atha thero sāriputto ‘vacībhedena me imaṃ bhesajjaṃ uppannaṃ, mā me ājīvo bhijjī’ti ājīvabhedabhayā taṃ bhesajjaṃ pajahi na upajīvi. Evampi vacīviññatti sāvajjā, tāya ca viññāpitaṃ ariyā na paribhuñjanti. So ca puggalo ariyānaṃ samaye oññāto hoti hīḷito khīḷito garahito paribhūto acittīkato, bhinnājīvotveva saṅkhaṃ gacchati.

☸.....................................................................

再者，大王，是否長老舍利弗曾於日落後夜間生病，其發言問長老大目犍連藥物。因其發言是否藥物為彼獲取？其後長老舍利弗想：『因我發言，此藥物始為我獲取，但不應因此破壞我的生活。』因正命遭破壞的恐怖，他拒絕而不依靠藥物。此亦為語暗示可呵責。聖弟子們不分享以這此暗示所得的（食物），而彼人於此時際遭聖弟子們的輕蔑、輕視、譏笑、呵責、輕忽及看不起，且被認為破壞生活。

☸---------------------------------------------------------------------

“Katamā vacīviññatti anavajjā? Idha, mahārāja, bhikkhu sati paccaye bhesajjaṃ viññāpeti ñātipavāritesu kulesu, ayaṃ vacīviññatti anavajjā, tāya ca viññāpitaṃ ariyā paribhuñjanti, so ca puggalo ariyānaṃ samaye vaṇṇito hoti thomito pasattho, parisuddhājīvotveva saṅkhaṃ gacchati, anumato tathāgatehi arahantehi sammāsambuddhehi.

☸.....................................................................

「什麼是語暗示無呵責？於此，大王，若比丘因故在人家為親屬環繞時暗示藥物等。此為語暗示無呵責。聖弟子分享以此暗示所得，而彼人於此被聖弟子們稱讚、讚歎、讚美，被認為有清淨生活並得如來，阿羅漢，正等正覺佛所認可。

☸---------------------------------------------------------------------

“Yaṃ pana, mahārāja, tathāgato kasibhāradvājassa brāhmaṇassa bhojanaṃ pajahi [pajahati (ka.)], taṃ āveṭhanaviniveṭhanakaḍḍhananiggahappaṭikammena nibbatti, tasmā tathāgato taṃ piṇḍapātaṃ paṭikkhipi na upajīvī”ti.

☸.....................................................................

復次大王，如來之拒絕波羅奈國婆羅墮闍婆羅門之食物，因那是翻轉、解說、拒絕，呵責及修正而生出，因此如來拒絕該供飯而不納受。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Sabbakālaṃ, bhante nāgasena, tathāgate bhuñjamāne devatā dibbaṃ ojaṃ patte ākiranti, udāhu ‘sūkaramaddave ca madhupāyāse cā’ti dvīsu yeva piṇḍapātesu ākiriṃsū”ti?
「尊者龍軍，是否一切時中如來進餐時天神以天上養命素灑入缽中，或僅於兩次供飯時摻入樹菌及甜糜？」

“Sabbakālaṃ, mahārāja, tathāgate bhuñjamāne devatā dibbaṃ ojaṃ gahetvā upatiṭṭhitvā uddhaṭuddhaṭe ālope ākiranti.

☸.....................................................................

「大王，於一切時中如來進餐時天神侍立持天上養命素灑（缽中）取出之每一撮食。

☸---------------------------------------------------------------------

“Yathā, mahārāja, rañño sūdo rañño bhuñjantassa sūpaṃ gahetvā upatiṭṭhitvā kabaḷe kabaḷe sūpaṃ ākirati, evameva kho, mahārāja, sabbakālaṃ tathāgate bhuñjamāne devatā dibbaṃ ojaṃ gahetvā upatiṭṭhitvā uddhaṭuddhaṭe ālope dibbaṃ ojaṃ ākiranti. Verañjāyampi, mahārāja, tathāgatassa sukkhayavapulake [sukkhayavamūlake (ka.)] bhuñjamānassa devatā dibbena ojena temayitvā temayitvā upasaṃhariṃsu, tena tathāgatassa kāyo upacito ahosī”ti. “Lābhā vata, bhante nāgasena, tāsaṃ devatānaṃ, yā tathāgatassa sarīrappaṭijaggane satataṃ samitaṃ ussukkamāpannā. Sādhu, bhante nāgasena, evametaṃ tathā sampaṭicchāmī”ti.

Gāthābhigītabhojanakathāpañho navamo.

☸.....................................................................

大王，譬如御廚當國王進餐時持咖喱侍立，對國王之每一口食物灑以咖喱；如來進餐時一切時中天神持天上養命素侍立，灑（缽中）取出之每一撮食上亦復如是。大王，又在毗蘭闍當如來食干麥粒時，天神持天上養命素數數潤濕及看護，因之如來身體得以保存。」

「尊者龍軍，此於彼諸天神實有饒益，彼等恆常努力於照顧如來。尊者龍軍，善哉！其事如是，我接受它。」

☸---------------------------------------------------------------------

10. Dhammadesanāya appossukkapañho

10. “Bhante nāgasena, tumhe bhaṇatha ‘tathāgatena catūhi ca asaṅkhyeyyehi kappānaṃ satasahassena ca etthantare sabbaññutañāṇaṃ paripācitaṃ mahato janakāyassa samuddharaṇāyā’ti. Puna ca ‘sabbaññutaṃ pattassa appossukkatāya cittaṃ nami, no dhammadesanāyā’ti.

☸.....................................................................

第十 梵天勸請說法

「尊者龍軍，你們說：『為拔濟大眾出（苦）海，如來於四大阿僧祇劫及十萬劫中始成熟全知智。』

但又說：『既證全知智之後，其心少關懷及不說法。』

☸---------------------------------------------------------------------

“Yathā nāma, bhante nāgasena, issāso vā issāsantevāsī vā bahuke divase saṅgāmatthāya upāsanaṃ sikkhitvā sampatte mahāyuddhe osakkeyya, evameva kho, bhante nāgasena, tathāgatena catūhi ca asaṅkhyeyyehi kappānaṃ satasahassena ca etthantare sabbaññutañāṇaṃ paripācetvā mahato janakāyassa samuddharaṇāya sabbaññutaṃ pattena dhammadesanāya osakkitaṃ.

☸.....................................................................

尊者龍軍，譬如射師或其弟子長時練習射箭是為作戰，但既臨戰彼卻退縮。

尊者龍軍，為拔濟眾人出（苦）海，如來於四大阿僧祇劫及十萬劫中始成熟全知智。

☸---------------------------------------------------------------------

“Yathā vā pana, bhante nāgasena, mallo vā mallantevāsī vā bahuke divase nibbuddhaṃ sikkhitvā sampatte mallayuddhe osakkeyya, evameva kho, bhante nāgasena, tathāgatena catūhi ca asaṅkhyeyyehi kappānaṃ satasahassena ca etthantare sabbaññutañāṇaṃ paripācetvā mahato janakāyassa samuddharaṇāya sabbaññutaṃ pattena dhammadesanāya osakkitaṃ.

☸.....................................................................

但既證全知智於說法他向後退亦復如是。尊者龍軍，又如角力者，或其弟子於長時練習角力，既當角力賽臨近，彼即退卻。尊者龍軍，為拔濟大眾出（苦）海，如來於四大阿僧祇劫及十萬劫中始成熟全知智；但既證全知智於說法他向後退亦復如是。

☸---------------------------------------------------------------------

“Kiṃ nu kho, bhante nāgasena, tathāgatena bhayā osakkitaṃ, udāhu apākaṭatāya osakkitaṃ, udāhu dubbalatāya osakkitaṃ, udāhu asabbaññutāya osakkitaṃ, kiṃ tattha kāraṇaṃ, iṅgha me tvaṃ kāraṇaṃ brūhi kaṅkhāvitaraṇāya. Yadi, bhante nāgasena, tathāgatena catūhi ca asaṅkhyeyyehi kappānaṃ satasahassena ca etthantare sabbaññutañāṇaṃ paripācitaṃ mahato janakāyassa samuddharaṇāya, tena hi ‘sabbaññutaṃ pattassa appossukkatāya cittaṃ nami, no dhammadesanāyā’ti yaṃ vacanaṃ, taṃ micchā. Yadi sabbaññutaṃ pattassa appossukkatāya cittaṃ nami no dhammadesanāya, tena hi ‘tathāgatena catūhi ca asaṅkhyeyyeti kappānaṃ satasahassena ca etthantare sabbaññutañāṇaṃ paripācitaṃ mahato janakāyassa samuddharaṇāyā’ti tampi vacanaṃ micchā. Ayampi ubhato koṭiko pañho gambhīro dunnibbeṭho tavānuppatto, so tayā nibbāhitabbo”ti.

☸.....................................................................

尊者龍軍，是否如來因恐怖而退卻，或因不熟悉而退卻？或因羸弱而退卻，或因非全知而退卻？其故何在？為釋疑惑請示理由。尊者龍軍，若如來為了拔濟大眾於四大阿僧祇劫及十萬劫中始成熟全知智，如是：『既證全知智之後，其心少關懷及不說法』一語為虛妄。但若彼已證全知智，其心少關懷及不說法，如是，『為拔濟大眾出（苦）海，如來於四大阿僧祇劫及十萬劫中始成熟全知智』一語為虛妄。此亦為一兩難問題，幽深、難解，今向你提出，請解決它。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Paripācitañca, mahārāja, tathāgatena catūhi ca asaṅkhyeyyehi kappānaṃ satasahassena ca etthantare sabbaññutañāṇaṃ mahato janakāyassa samuddharaṇāya, pattasabbaññutassa ca appossukkatāya cittaṃ nami, no dhammadesanāya. Tañca pana dhammassa gambhīranipuṇaduddasaduranubodhasukhumaduppaṭivedhataṃ sattānañca ālayārāmataṃ sakkāyadiṭṭhiyā daḷhasuggahitatañca disvā ‘kiṃ nu kho, kathaṃ nu kho’ti appossukkatāya cittaṃ nami, no dhammadesanāya, sattānaṃ paṭivedhacintanamānasaṃ yevetaṃ.

☸.....................................................................

「大王，為拔濟大眾出（苦）海，如來於四大阿僧祇劫及十萬劫中始成熟全知智；及既證全知智，其心少關懷及不說法。但此因其觀見法之幽深、微妙、難見、難明、精微、不易徹透，及見有情之耽著慾愛並執著我執，故彼心想：『我教誰？我教何？』其心遂少關懷及不說法。誠然，此為彼之思念，有情於此應有瞭解。

☸---------------------------------------------------------------------

“Yathā, mahārāja, bhisakko sallakatto anekabyādhiparipīḷitaṃ naraṃ upasaṅkamitvā evaṃ cintayati ‘kena nu kho upakkamena katamena vā bhesajjena imassa byādhi vūpasameyyā’ti, evameva kho, mahārāja, tathāgatassa sabbakilesabyādhiparipīḷitaṃ janaṃ dhammassa ca gambhīranipuṇaduddasaduranubodhasukhumaduppaṭivedhataṃ disvā ‘kiṃ nu kho, kathaṃ nu kho’ti appossukkatāya cittaṃ nami, no dhammadesanāya, sattānaṃ paṭivedhacintanamānasaṃ yevetaṃ.

☸.....................................................................

「大王，譬如內科或外科醫師往詣病人會作此想：『為除此人疾病，應用何方及何藥物？」

「大王，如來觀見眾生為諸煩惱病所擾及見法之幽深、微妙、難見、難明、精微、不易徹透，心想：『我教誰？我教何？』其心遂少關懷及不說法。誠然，此為彼之思念，有情於此應有瞭解亦復如是。

☸---------------------------------------------------------------------

“Yathā, mahārāja, rañño khattiyassa muddhāvasittassa dovārikaanīkaṭṭhapārisajjanegamabhaṭabala [balattha (sī. pī.)] amaccarājaññarājūpajīvine jane disvā evaṃ cittamuppajjeyya ‘kiṃ nu kho, kathaṃ nu kho ime saṅgaṇhissāmī’ti, evameva kho, mahārāja, tathāgatassa dhammassa gambhīranipuṇaduddasaduranubodhasukhumaduppaṭivedhataṃ sattānañca ālayārāmataṃ sakkāyadiṭṭhiyā daḷhasuggahitatañca disvā ‘kiṃ nu kho, kathaṃ nu kho’ti appossukkatāya cittaṃ nami, no dhammadesanāya, sattānaṃ paṭivedhacintanamānasaṃ yevetaṃ.

☸.....................................................................

「大王，譬如一灌頂剎帝利王，見諸依其為生的人眾：守門者、衛兵、會眾、鄉民、僱傭、皇宮護衛、臣僚、皇族等，心想：『我以何物及如何保護此諸人眾？』大王，當如來觀見法之幽深、微妙、難見、難明、精微，不易徹透及見有情之耽著慾愛並執著我執，心想：『我教誰？我教何？』其心遂少關懷及不說法亦復如是。誠然，此為彼之思念，有情於此應有瞭解。

☸---------------------------------------------------------------------

“Api ca, mahārāja, sabbesaṃ tathāgatānaṃ dhammatā esā, yaṃ brahmunā āyācitā dhammaṃ desenti. Tattha pana kiṃ kāraṇaṃ? Ye tena samayena manussā tāpasaparibbājakā samaṇabrāhmaṇā, sabbete brahmadevatā honti brahmagarukā brahmaparāyaṇā, tasmā tassa balavato yasavato ñātassa paññātassa uttarassa accuggatassa onamanena sadevako loko onamissati okappessati adhimuccissatīti iminā ca, mahārāja, kāraṇena tathāgatā brahmunā āyācitā dhammaṃ desenti.

☸.....................................................................

「復次大王，經梵天之懇請如來始說法。此為諸如來之法爾如是。何以故？爾時民眾、苦行者、遊行者、沙門、婆羅門皆以梵為神，梵天之禮敬者及以梵為依怙。因此，當念及人天均禮敬梵天，生信及取向梵天；而此一位如此有威勢、有名聞、有名望、地位崇高且高尚者向如來禮敬。以此因由，大王，經梵天之懇請，諸如來即說法。

☸---------------------------------------------------------------------

“Yathā, mahārāja, koci rājā vā rājamahāmatto vā yassa onamati apacitiṃ karoti, balavatarassa tassa onamanena avasesā janatā onamati apacitiṃ karoti, evameva kho, mahārāja, brahme onamite tathāgatānaṃ sadevako loko onamissati, pūjitapūjako mahārāja, loko, tasmā so brahmā sabbesaṃ tathāgatānaṃ āyācati dhammadesanāya, tena ca kāraṇena tathāgatā brahmunā āyācitā dhammaṃ desentī”ti. “Sādhu, bhante nāgasena, sunibbeṭhito pañho, atibhadrakaṃ veyyākaraṇaṃ, evametaṃ tathā sampaṭicchāmī”ti.

Dhammadesanāya appossukkapañho dasamo.

☸.....................................................................

大王，譬如有國王或大臣向某人頂禮致敬，餘者見如此權威者的禮敬遂也頂禮致敬。大王，梵天既向諸如來禮敬，人天世界也向彼等禮敬亦復如是。大王，世界尊敬可敬者。因此梵天懇請一切如來說法，以此之故，經梵天之懇請，諸如來即說法。」

「尊者龍軍，善哉，問題善被解決，回答甚佳。其事如是，我接受它。」

☸---------------------------------------------------------------------

11. Ācariyānācariyapañho

11. “Bhante, nāgasena, bhāsitampetaṃ bhagavatā –
“‘Na me ācariyo atthi, sadiso me na vijjati;
Sadevakasmiṃ lokasmiṃ, natthi me paṭipuggalo’ti [mahāva. 11].

第十一 如來無師

「尊者龍軍，世尊亦曾作此說：我無師，似我之人實不生存，於包括天人的世界，無人與我同等。」

“Puna ca bhaṇitaṃ ‘iti kho, bhikkhave, āḷāro kālāmo ācariyo me samāno antevāsiṃ maṃ samānaṃ attanā samasamaṃ ṭhapesi, uḷārāya ca maṃ pūjāya pūjesī’ti. Yadi, bhante nāgasena, tathāgatena bhaṇitaṃ ‘na me ācariyo atthi, sadiso me na vijjati.
「但他又說：『如是，諸比丘，阿邏羅·迦藍摩曾為我師，我為彼之弟子。彼視我與自己同等，彼以極高的禮敬向我致意。』尊者龍軍，若如來曾說：

『我無師，似我之人實不生存，於包括天人的世界，無人與我同等。』

Sadevakasmiṃ lokasmiṃ, natthi me paṭipuggalo’ti, tena hi ‘iti kho, bhikkhave, āḷāro kālāmo ācariyo me samāno antevāsiṃ maṃ samānaṃ attanā samasamaṃ ṭhapesī’ti yaṃ vacanaṃ, taṃ micchā. Yadi tathāgatena bhaṇitaṃ ‘iti kho, bhikkhave, āḷāro kālāmo ācariyo me samāno antevāsiṃ maṃ samānaṃ attanā samasamaṃ ṭhapesī’ti, tena hi ‘na me ācariyo atthi, sadiso me na vijjati. Sadevakasmiṃ lokasmiṃ, natthi me paṭipuggalo’ti tampi vacanaṃ micchā. Ayampi ubhato koṭiko pañho tavānuppatto, so tayā nibbāhitabbo”ti.

☸.....................................................................

如是，『諸比丘，阿邏羅·迦藍摩曾為我師，我為彼之弟子。彼視我與自己同等，彼以極高的禮敬向我致意』一語為虛妄。若如來曾說：『如是，諸比丘，阿邏羅·迦藍摩曾為我師，我為彼之弟子。彼視我與自己同等，彼以極高的禮敬向我致意。』如是，『我無師，似我之人實無生存』一語為虛妄。此亦為一兩難問題，今向你提出，請解決它。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Bhāsitampetaṃ, mahārāja, tathāgatena ‘na me ācariyo atthi, sadiso me na vijjati. Sadevakasmiṃ lokasmiṃ, natthi me paṭipuggalo’ti, bhaṇitañca ‘iti kho, bhikkhave, āḷāro kālāmo ācariyo me samāno antevāsiṃ maṃ samānaṃ attanā samasamaṃ ṭhapesi, uḷārāya ca maṃ pūjāya pūjesī’ti.

“Tañca pana vacanaṃ pubbeva sambodhā anabhisambuddhassa bodhisattasseva sato ācariyabhāvaṃ sandhāya bhāsitaṃ.

☸.....................................................................

「大王，世尊亦曾作此說：『我無師，似我之人實不生存，於包括天人的世界，無人與我同等。』他亦說：『諸比丘，阿邏羅·迦藍摩曾為我師，我為彼之弟子。彼視我與自己同等，彼以極高的禮敬向我致意』但此說乃於其成佛之前，尚未悉得正覺時。彼曾為菩薩之師的事實。

☸---------------------------------------------------------------------

‘Pañcime, mahārāja, pubbeva sambodhā anabhisambuddhassa bodhisattassa sato ācariyā, yehi anusiṭṭho bodhisatto tattha tattha divasaṃ vītināmesi. Katame pañca? Ye te, mahārāja, aṭṭha brāhmaṇā jātamatte bodhisatte lakkhaṇāni pariggaṇhiṃsu, seyyathīdaṃ, rāmo dhajo lakkhaṇo mantī yañño suyāmo subhojo sudattoti. Te tassa sotthiṃ pavedayitvā rakkhākammaṃ akaṃsu, te ca paṭhamaṃ ācariyā.

☸.....................................................................

大王，菩薩成佛之前，未悉得正覺時實有五師。經彼等指教，菩薩度日於此處或彼處。云何五師？大王，彼八位婆羅門於佛出生時曾審視觀察菩薩之相好。彼即：羅摩，陀闍，拉堪那，曼亭，雅惹，須雅摩，須波闍，須達多。彼等揭示了菩薩的幸福，從事於保護，為其最初之導師。

☸---------------------------------------------------------------------

“Puna caparaṃ, mahārāja, bodhisattassa pitā suddhodano rājā yaṃ tena samayena abhijātaṃ udiccajātimantaṃ padakaṃ veyyākaraṇaṃ chaḷaṅgavantaṃ sabbamittaṃ nāma brāhmaṇaṃ upanetvā sovaṇṇena bhiṅgārena [bhiṅkārena (sī. pī.)] udakaṃ oṇojetvā ‘imaṃ kumāraṃ sikkhāpehī’ti adāsi, ayaṃ dutiyo ācariyo.

☸.....................................................................

「復次大王，於時菩薩的父親淨飯王曾邀請精研吠陀章句，文法及吠陀六支，且出生於純淨優笛洽姓的婆羅門名普友者；即以金瓶水盥洗後將菩薩遞給他說：『請教導此子』。彼為其第二導師。」

☸---------------------------------------------------------------------

“Puna caparaṃ, mahārāja, yā sā devatā bodhisattaṃ saṃvejesī, yassā vacanaṃ sutvā bodhisatto saṃviggo ubbiggo tasmiṃ yeva khaṇe nekkhammaṃ nikkhamitvā pabbaji, ayaṃ tatiyo ācariyo.

☸.....................................................................

「復次大王，菩薩曾得彼天神激勵。既聞聽其言，菩薩遂激動興奮，當時即棄家離世。彼為其第三導師。

☸---------------------------------------------------------------------

“Puna caparaṃ, mahārāja, āḷāro kālāmo ākiñcaññāyatanassa parikammaṃ ācikkhi, ayaṃ catuttho ācariyo.

☸.....................................................................

「復次大王，又有阿邏羅·迦藍摩，此為菩薩第四導師。

☸---------------------------------------------------------------------

“Puna caparaṃ, mahārāja, udako rāmaputto nevasaññānāsaññāyatanassa parikammaṃ ācikkhi [ācikkhati (ka.)], ayaṃ pañcamo ācariyo. Ime kho, mahārāja, pubbeva sambodhā anabhisambuddhassa bodhisattassa sato pañca ācariyā. Te ca pana ācariyā lokiye dhamme. Imasmiñca pana, mahārāja, lokuttare dhamme sabbaññutañāṇappaṭivedhāya natthi tathāgatassa anuttaro anusāsako, sayambhū, mahārāja, tathāgato anācariyako, tasmā kāraṇā tathāgatena bhaṇitaṃ ‘na me ācariyo atthi, sadiso me na vijjati. Sadevakasmiṃ lokasmiṃ, natthi me paṭipuggalo’ti. “Sādhu, bhante nāgasena, evametaṃ tathā sampaṭicchāmī”ti.

Ācariyānācariyapañho ekādasamo.
Santhavavaggo pañcamo.
Imasmiṃ vagge ekādasa pañho.
Meṇḍakapañho niṭṭhito.

☸.....................................................................

「復次大王，又有優陀羅·羅摩之子，此為其第五導師。大王，此為菩薩成佛前，尚未悉得正覺時之五師。然彼等是世間法之師。大王，透徹全知智的出世間法，如來實無比自己更卓絕之導師。大王，如來是自成、無師，以此理由如來故說：

我無師，似我之人實不生存，於包括天人的世界，無人與我同等。」
「尊者龍軍，善哉！其事如是，我接受它。」